Гама зрачење или гама зраци, гама фотони (γ-зрачење, γ-зраци) је облик електромагнетног зрачења са најпродорнијим фотонима, односно најмањим таласним дужинама у електромагнетном спектру. Настају у интеракцијама субатомских честица као што су анихилација честице и античестице и радиоактивни распад; већина зрачења потиче из нуклеарних реакција које се одигравају у међузвезданој средини у свемиру.
Гама честице је открио 1900. године француски физичар Пол Урлих Вилар приликом посматрања уранијума.
Име γ-зраци (γ-зрачење) су добили зато што је то била трећа врста продорних зрака откривена после α- и β-зрака.
Гама-распад је за разлику од алфа, бета-распада мало специфичнији. Овде не долази до правог распада језгра на друго језгро, већ је гама распад неке врсте емисија гама зрака. При томе језгро прелази из побуђеног стања у коначно стање сa емисијом гама-честица, које зовемо фотони.
|
Језгро потомак ( настало распадом језгра родитеља) не налази се у основном стању, него у побуђеном. Приликом преласка језгра из побуђеног у основно стање емитује се гама-фотон, слично као код атома приликом његовог преласка из побуђеног у основно стање,када се емитује фотон рендгенског зрачења.
|
Гама зраци су продорна зрачења која су по својим особинама веома слична рендгенским зрацима, само што су често још продорнија од ових. Као и рендгенске зраке ове јонизују ваздух, дјелују на фотографску плочу, при пролазу кроз кристале настаје дифракција итд. Апсорпција расте са порастом атомског броја елемената. Међутим,продорна моћ рендгенског зрачења расте с повећањем напона на рендгенској цијеви. При кочењу електрона убрзаних напоном од неколико милиона волти добија се закочно рендгенско зрачење,које се ни по чему не разликује од гама-зрачења. Дакле,поређење својстава рендгенског и гама-зрачења показује да су ове двие врсте зрачења потпуно исте природе. Према томе,гама зрачења представљају електромагнетне таласе. Таласна дужина гама зрачења веома је мала,па је,према томе,енергија гама-фотона врло велика.